Zašto baš mene … ?

U prošlom smo nastavku upoznali Mrvicu i njegovoga vlasnika, gospodina Komadinu.

Osim toga, našli smo se na neobičnoj plaži na kojoj se nitko nije kupao. Iako je bio topao i sunčan dan.

Moj bratić i ja posumnjali smo da je uzrok tome bila blizina morskoga psa.

I, zaista. Uzrok takvome stanju zaista je bio pas, ali ne morski.

         Po plaži je dostojanstveno šetao gore dolje, ili lijevo desno, kako vam je milije, nitko drugi nego naš Mrvica.

Malo podalje od mora, ispod velikoga suncobrana, odmarao se njegov vlasnik gospodin Komadina.

A, kupači, umjesto da se kupaju, slatko su se smijali i dobro zabavljali. I gospodin Komadina zajedno s njima.

Ubrzo smo saznali zašto.

Kad bi netko ušao u more i zaplivao, Mrvica bi poletio za njim da se jadnik ne bi utopio. I odmah ga počeo spašavati. Pri tom bi ga nježno, ali dovoljno čvrsto uhvatio za ruku i dovukao do obale. Nekoga bi uhvatio za kupaći kostim, majicu ili bilo što drugo, već kako bi mu bilo zgodno.

Tako se događalo da bi kupač bio spašen, ali bi ostao bez nekog dijela kupaćeg kostima. A tada bi rukama ili ručnikom pokrivao ono što je inače sakrivao odgovarajući dio kupaćeg kostima.

I, svi su se pritom izvrsno zabavljali.

Samo su čekali kad će se pojaviti netko neupućen u Mrvičine spasilačke porive, ući u more i zaplivati prema pučini.

I, pojavio se. Točnije pojavilo se. Ali, ne s obale, nego s morske strane.

Odjednom je prestalo veselje i smijeh kupača utihnuo je.

Svi su gledali prema pučini.

Ali ne zbog morskoga psa.

Tamo se iza obližnjeg rta pojavilo nešto neobično. Kao neki plivajući vrt.

I to nešto neobično polako se približavalo našoj plaži.

Čak je i Mrvica prestao patrolirati plažom i začuđeno promatrao ono nešto što nam se približavalo.

Kad je to nešto doplivalo dovoljno blizu, vidjeli smo o čemu se radi.

Bio je to veliki slamnati šešir protiv sunca, bogato ukrašen umjetnim cvijećem. Kao pravi mali vrt.

A, ispod toga šešira njegova je vlasnica, sa susjedne plaže, plivala prema nama.

Prvi se snašao Mrvica. Tko bi drugi. Odmah je shvatio da je netko u opasnosti. I, da ga treba spasiti.

Damu ispod šešira s malim vrtom na glavi.

Skočio je u more i zaplivao prema plivajućem vrtu.

Kad je dama ispod šešira uočila ogromnu crnu glavu kako pliva ravno prema njoj, jako se uplašila.

I, sada je stvarno bila u opasnosti. U opasnosti da je Mrvica spasi. Zajedno s onim vrtom na glavi.

Gospodin Komadina jako se zabrinuo, jer dama s vrtom na glavi nije bila s naše plaže i nije znala za Mrvičine spasilačke porive.

«Ne bojte se! Ne bojte se! Ništa vam ne će učiniti!» - vikao je s obale zabrinuti gospodin Komadina: «On vas samo hoće spasiti!»

Dama s vrtom na glavi malo se umirila.

Ali kako je Mrvica bio sve bliže, zbunjeno je povikala: «Ali, zašto baš mene? Zašto ne spašava nekoga drugoga?»

Tada je neki šaljivđija, s drugoga kraja plaže, umjesto gospodina Komadine, uzvratio: «Zato jer je sve nas već spasio! Jedino vas još nije!»

I, plažom je ponovno zaorio smijeh.

Gospođi s vrtom na glavi nije preostalo drugo nego dozvoliti Mrvici da je spasi.

Nakon čega se i ona smijala zajedno s nama.

A, Mrvica je,  jako zadovoljan što je spasio još jednu žrtvu od utapanja, nastavio patrolirati našom plažom.