Jura ide
doma
Jura je
trčao lijevo desno i najzad ocijenio da će biti najbolje ako se skloni u ordinaciju veterinarske stanice. Utrčao
je u ordinaciju i sakrio se tamo iza nekakvoga ormara.
I dobro je ocijenio. Svi su nekako respektirali
veterinarsku ordinaciju, kao da je to neko začarano sveto mjesto, kamo se ne smije ući bez dozvole veterinara.
Veterinar, koji se upravo spremao sprašiti
ogromnu injekciju malenome psiću, zbunjeno je s tom špricetinom izišao pred vrata.
Neko je vrijeme nastao tajac, a tada se
oglasio onaj seljak s izlizanim kaputom u prekratkim hlačama: «Gospon veterinar, dajte poglečte mojega Juru. Kaj
bu ž njim. Bu preživel?»
A, gospon veterinar odmah je ocijenio
da Juri ništa ne fali i da je zdrav k'o dren.
«Ne sekirajte se. Nije Juri ništa.
Ne fali mu ni dlaka s glave. Da ga niste doveli na klanje, poživil bi još sto let.» - rekao je onome seljaku u prekratkim
hlačama u izlizanom kaputiću s prekratkim rukavima.
A, seljak je promrmljao nešto kao
za sebe, ali svi smo to mogli čuti: «Pijandura jedna mesarska. Naloče se, pa ni pajceka nemre vubit.»
Već smo svi očekivali da će
sada mesarski pomoćnici ući u zaštićeni prostor veterinarske ordinacije i izvući jadnoga Juru iza
onoga ormara, kadli se dogodilo nešto zaista neočekivano.
Seljak je zavukao ruku u džep onoga izlizanoga kaputića s prekratkim
rukavima, izvukao iz džepa svežanj črljenjaka. Pružio je te črljenjake onomu gospodinu u gradskom
odijelu s kravatom oko vrata, s riječima: «Gospon! Tu su vaši penezi. S'i do jenoga. Morali si bute kupiti novoga
pajceka. Najte niš zamerit. Jura ide doma.»
I, opet je kao za sebe rekao: «Tak je
bilo zapisano. Kaj je suđeno nije izgubljeno.»
Tada se okrenuo prema onome ormaru iza kojega se još uvijek skrivao Jura i
rekao nekako toplo, meko: «Jura! Hodi! Idemo doma.»
I, čudno zapucketao ustima, nekako
kao: «Cook, cook, cook.»
Na naše zaprepaštenje iza ormara prvo se pojavila Jurina njuška,
a onda se Jura zaputio za svojim gazdom. Za onim seljakom u prekratkim hlačama u izlizanom kaputiću s prekratkim
rukavima.
Seljak je otvorio vratašca one košare za prijevoz životinja na svojemu
traktoru i Jura je odmah uskočio u tu košaru.
Tek kad je traktor s Jurom i njegovim
vlasnikom zaokrenuo iza zavoja, mi smo polako počeli dolaziti k sebi od iznenađenja.
I, mogli su se čuti svakojaki komentari
o tom događaju. Kao na primjer:
«Mora da je Jura bio ljubimac svojega gazde.»
«Kakva li je to nužda natjerala čovjeka
do proda svojega ljubimca.»
«Ti vrapca, još nis videl da i pajcek
može biti nečiji ljubimac.»
A, evo, pokazalo se da može. U zaista
neobičnim okolnostima.
